Архива за категорију ‘Некатегоризовано’

Jos malo…

Posted: 8. јуна 2012. in Некатегоризовано

Kada se desi kraj, tuga je naučeni izbor, ne pitam se čuveno pitanje  A ZAŠTO JE TO DOBRO? – Znam da ne postoje isključivo dobre I isključivo loše stvari, uvek je to dobar miks. Nisam toliko mudra (bar ne još uvek, ali radim na tome).

Postaje memljivo

U meni, u mojim osećajima, kada si ti u pitanju.

Moja besprekorna kugla svetlih iluzija, počela je da dobija pukotine!

Život je počeo da me demantuje, kada si ti u pitanju, kada je vanserijsko postalo masovno.

Gorko je kada počne da puca, sve boli, cepa se, rastavlja. Treba pokupiti sve rasute delove!

Adaptacija je totalna izgubljenost, posle boli kao I svaki ožiljak, a kasnije  nadam se samo na promenu vremena.

Umorile su me VELIKE reči, a mala dela.

Još malo I odrodiću se od svog sna, čiji si bio deo.

Još malo I biću spremna da pustim.

Još samo malo I počeću da sanjam novi san.

Unapred se radujem što snovi I izbori nisu ograničeni.  

 

 

 

Tražim…

Posted: 5. маја 2012. in Некатегоризовано

Tražim iskreno, nasmejano lice, u povorci onih koji koračaju. Ne dobijam utisak sigurnih i zadovoljnih, koje uporno tražim, NEKA SE JAVE, neka se čuje njihov glas! Dosta je bilo! Iz svake pore izbija po neka devijacija, koja dnevno menja ime i oblik. Stiče se utisak da nema mira ni sekunde, kao da ne postoji ništa sa predznakom + , što bi moglo da dobije centralnu rolu, u ovom pozorištu, gde su tragedije u dominaciji. Ne bi ni to trebalo da čudi, komedija je teži žanr, pa se opredeliše da žive u nemaštini, da ubijaju i ginu.

Prolaze horde ljudi ulicom, pogleda uprtih u pod, broje teške korake, ali ne dižu glavu, ne okreću se. Užurbani, praznih pogleda, jure, ali ne stižu, nikako da se nasmeju, a samo to se traži.

Tražim i ja moj entuzijazam, tražim svetlucavi pogled, tražim izgubljeni mir, tražim sebe, onaj dobar osećaj što si ponosni vlasnik svoje kože, tražim samostalnost u mišljenju i delu, slobodu koje se plašimo.

Kada se dozvoli luksuz zaglavljivanja negde između , to je ono mesto na kom se ja nalazim, između podobnog i željenog, onda je dramatičnost čina upoznavanja sa sobom na vrhuncu! Pokušavajući da implementiram shvaćeno, gubim i pobeđujem, ratovi su ništa u poređenju sa bitkama koje vodimo sa sobom, teške, mučne, beskrajne, ali su pobede velike, neuporedive.